Више пута смо чули мит о Бигфуту. Међутим, оно што је почело као легенда задобило је извесно интересовање у научној заједници, посебно недавним истраживањем Универзитета у Оксфорду и Музеја зоологије у Лозани, који су кренули да прате генетски отисци прстију Јетија. Генетски тестови које спроводе настоје да утврде могуће постојање некласификованог хуманоида у оквиру модерне људске генетике, што је откриће које би могло да промени наше разумевање људске еволуције.
Ко је Бигфут?
Бигфоот, такође познат као Бигфут или Саскуатцх, Описан је као створење са изгледом џиновског примата, прекривен длакама и импозантне висине која се креће између 1.83 до 2.13 метара. Легенде о његовом присуству прошириле су се широм северозападне Северне Америке, посебно у планинама и шумама Сједињених Држава и Канаде.
Деценијама су забележена виђења овог створења у разним деловима света. Међутим, већина ових извештаја је одбачена као лажне или погрешно протумачене природне појаве. Иако је физички доказ постојања Бигфута био неухватљив, то није спречило научнике попут Брајана Сајкса са Волфсон колеџа у Оксфорду, који је одлучио да спроведе систематско истраживање како би анализирао остатке који се наводно приписују овом митском створењу.
Научно истраживање: Шта желе да покажу?
Недавни научни напори нису фокусирани само на утврђивање постојања Бигфута, већ и на истраживање других легендарних хуманоида као што су Иети (Снежак са Хималаја), Мигои, Алмасти са Кавкаских планина и Оранг Пендек са Суматре.
Сајксов пројекат заснива своје истраживање на компилацији доказа које је током педесет година акумулирао зоолог Бернард Хеувелманс, познат по својим истраживањима и потрази за неоткривеним врстама. Ова колекција укључује остаци косе, отисци стопала и други органски фрагменти који се, путем напредног генетског тестирања, анализирају како би се пронашао било какав ДНК доказ који не одговара већ познатим врстама.
ДНК тестирање, које је у прошлости дозвољавало само ограничену анализу, значајно је побољшано захваљујући напретку форензичке науке. Ово је омогућило да се стари узорци косе или други остаци обраде са много већом прецизношћу, нудећи убедљивије резултате. Ако тестови покажу јединствену ДНК, то би могло сугерисати постојање незабележене врсте хоминида у нашем модерном времену.
Шта је до сада пронађено?
До данас су резултати помешани. Према речима професора Сајкса, од анализираних узорака, показало се да су неки од обичних животиња, као што су медведи, коњи и ракуни. међутим, Постоје интригантни случајеви, као што је откриће длака које су показале кореспонденцију са ДНК фосила поларног медведа (Урсус маритимус) од пре више од 40.000 година, што поставља додатна питања о могућим везама између ових виђења и изумрлих врста или животињских хибрида.
Упечатљив пример овог истраживања био је откривање ДНК повезане са заједничким претком поларних и мрких медведа у узорцима прикупљеним на Хималајима. Ова генетска веза довела је до хипотезе да би неке од легенди о Јетију могле бити засноване на виђењу непознате врсте медведа која је можда насељавала удаљене регионе.
Мистерије Јетија: Хибридизација или опстанак?
Случај Јетија је био предмет фасцинације више од 70 година. 1951. године, експедиција на Монт Еверест коју је предводио британски планинар Ерик Шиптон вратила се са сликама џиновских отисака стопала у снегу. Ове фотографије су изазвале талас интересовања које траје до данас.
Неки научници су теоретизирали да би Јети могао бити хибридна врста, која потиче од Гигантопитхецус, џиновски примат који је живео у Азији до пре отприлике 100.000 година. Ова веза, иако спекулативна, једна је од многих теорија које инспиришу истраживаче да наставе да траже одговоре у снежним планинама Хималаја.
Бигфоот и Хомо сапиенс? Нове хипотезе
Осим могућности да је Бигфут неоткривена врста, постоје хипотезе које сугеришу да би то могла бити изолована грана неандерталаца или друге изумрле људске врсте која је преживела у удаљеним склоништима. Ово је посебно релевантно, с обзиром на то да су недавне студије показале да ДНК неандерталаца је део генома савремених људи, у малом проценту.
Ово генетско мешање са древним људским врстама навело је неке да сугеришу да би Бигфут могао бити преживели хоминид, што би објаснило бројна виђења у удаљеним планинским областима где би екстремни услови омогућили овој врсти да живи релативно изоловано од остатка човечанства.
ДНК тестирање: досадашњи резултати и наредни кораци
Последњих година тестирани су бројни узорци косе и других остатака који се приписују и Јетију и Бигфуту. Неки од добијених резултата су били изненађујући. На пример:
- Коса сакупљена на Хималајима за коју се испоставило да припада смеђим медведима и коњима.
- Узорак длаке могућег Бигфута у Северној Америци за који се испоставило да је од црног медведа.
- Међутим, два узорка длаке анализирана у Бутану и Ладаку показала су генетско подударање са ДНК из фосила поларног медведа од пре 40.000 година, што је покренуло нове хипотезе о могућем хибриду између поларних и мрких медведа.
Ови докази су објављени у реномираним научним часописима, као што је Процеедингс оф тхе Роиал Социети Б, пружајући академској заједници ригорозну основу за даље истраживање ових фасцинантних легенди. Иако до сада нису пронађени дефинитивни докази о постојању Бигфута или Јетија, Генетски напредак наставља да отвара нове могућности за анализу дубље.
Улога сведока и виђења
Интересовање за створења попут Јетија и Бигфута није засновано само на физичким доказима, већ и на бројним извештајима о виђењима. Од Северне Америке до Азије, Постоје стотине људи који тврде да су видели створења великог раста, прекривен длаком, и са карактеристикама сличним онима описаним у легендама.
Ове приче сакупили су научници који примењују нове технике да их третирају систематичнијим приступом. Од људи који су пријавили виђења се тражи да доставе било какве фрагменте или физичке трагове у вези са овим створењима. Упркос општем скептицизму, сведоци инсистирају да се оно што су видели не може објаснити као обична грешка у перцепцији.
Сваке године постоје нова виђења Бигфута, посебно у шумским областима северозападних Сједињених Држава. Иако су многи од ових извештаја оповргнути као обмана или забуна са другим животињама, упорност ових прича и даље подстиче жељу да се пронађу убедљиви докази.
Иако постојање Бигфута или Јетија још није потврђено, Научно истраживање пружа солидну платформу за даље испитивање доказа. Побољшања у генетичкој технологији приближавају нас решавању једне од најинтригантнијих мистерија у криптозоологији.